Misija

Misija JUNIS-a je obezbeđivanje stabilne, pouzdane, kvalitetne i napredne e-infrastrukture za potrebe obrazovne i naučno-istraživačke zajednice Univerziteta u Nišu.

Vizija

Vizija JUNIS-a je da bude vodeći provajder naučno-istraživačkih i obrazovnih elektronskih servisa na Univerzitetu u Nišu

 

flash prezentacija top

Jedinstveni naučno-nastavni informacioni sistem Univerziteta u Nišu, ili JUNIS, je osnovan sa idejom da svojim imenom označava kako sam informacioni sistem Univerziteta, tako i instituciju koja se na Univerzitetu u Nišu bavi razvojem, uvođenjem i održavanjem tog sistema i savremene računarske, komunikacione i informacione infrastrukture (e-infrastruktura).

Sa izgrađenom operativnom računarskom mrežom, stručnim kadrovima i bazom informacija i znanja, JUNIS predstavlja značajnu podršku svim aktivnostima Univerziteta u Nišu baziranim na modernim internet tehnologijama.

Osnovna delatnost JUNIS-a je planiranje, projektovanje, izgradnja i održavanje savremene e-infrastrukture Univerziteta u Nišu i podrška u korišćenju e-infrastrukture i njenih servisa.

Delatnost JUNIS-a se ostvaruje putem niza uzajamno povezanih infrastrukturnih i korisničkih servisa i projekata usmerenih prema uvođenju novih i poboljšanju postojećih servisa.

Rezultati delovanja JUNIS-a su dostupni svim članicama akademske zajednice i pojedinačnim korisnicima koji imaju potrebu da koriste servise i usluge JUNIS-a.

JUNIS je organizaciona jedinica Univerziteta u Nišu koja ima trostruku ulogu u okviru svoje delatnosti:

  • Računarsko-informacioni centar Univerziteta
    JUNIS predstavlja centralno čvorište e-infrastrukture Univerziteta i ostvaruje svoju integrativnu funkciju zajedničkim delovanjem sa računarskim centrima članica Univerziteta na izgradnji savremene i pouzdane informatičke podrške obrazovnoj i naučno-istraživačkoj zajednici Univerziteta
  • Servisni centar Akademske mreže Srbije (AMRES)
    JUNIS predstavlja infrastrukturnu tačku povezivanja naučno-obrazovnih institucija iz Regiona južne i istočne Srbije u AMRES, radi korišćenja e-infrastrukture AMRES-a i njenih servisa
  • Računarsko-informacioni centar Rektorata
    Delovanjem svog Sektora tehničke podrške Rektoratu, shodno svojoj lokaciji (zgrada Rektorata Univerziteta), JUNIS pruža usluge u planiranju, projektovanju i održavanju najnovije e-infrastrukture LAN mreže JUNIS-a koja obuhvata i mreže svih organizacionih jedinica Univerziteta lociranih u istoj zgradi gde i JUNIS i pruža podršku u korišćenju svih elektronskih servisa

Organizacija

Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih mesta u JUNIS-u su obrazovana četiri sektora shodno oblastima delovanja JUNIS-a:

  • Sektor računarsko-komunikacionih tehnologija
  • Sektor informacionih tehnologija
  • Sektor elektronskog izdavaštva
  • Sektor tehničke podrške Rektoratu

Radom JUNIS-a rukovodi direktor, a  radom sektora rukovode rukovodioci sektora.

Savetodavni i stručni organ JUNIS-a je Savet JUNIS-a, koga imenuje Senat Univerziteta.

Prvi elaborat sa predlozima o razvoju i organizaciji Računskog centra i Informacionog sistema Univerziteta u Nišu napisan je 1980. godine.

Prihvaćena ideja i konkretne aktivnosti na stvaranju Informacionog sistema Univerziteta u Nišu, koji bi omogućio automatizaciju svih funkcija i službi na fakultetima i na samom Univerzitetu, datiraju iz 1983. godine. To se može smatrati početkom istorije JUNIS-a.

Elaborat o potrebi i mogućnostima organizovanja ovakvog sistema usvojen je 1984. godine od strane Skupštine Univerziteta kao osnov za izradu projekta.

Krajem decembra 1985. godine zaključen je Ugovor o realizaciji naučno-istraživačkog projekta Jedinstvenog informacionog sistema Univerziteta u Nišu sa Osnovnom zajednicom nauke regiona Niš, čime su se stekli svi uslovi za konkretno angažovanje na projektu.

Idejni projekat je završen tokom 1986. godine. Informacioni sistem je sagledan kroz niz podsistema od kojih su najvažniji: Sistem naučno-tehničkih informacija, Sistem primene računara za naučni rad i nastavu, Sistem evidencije studenata i nastavnog osoblja i Sistem materijalno-finansijskog poslovanja, pri čemu su za svaki od pomenutih sistema urađeni detaljni projekti. Za realizaciju projekata korišćena je relaciona baza ORACLE.

Usvajanjem imena Jedinstveni univerzitetski naučno-nastavni informacioni sistem, simbolički je predstavljena misija ove organizacione jedinice Univerziteta u Nišu, da bude integrativni subjekat za Univerzitet i članice Univerziteta u implementaciji elektronskih servisa radi unapređenja obrazovnog i naučno-istraživačkog rada. Te 1986. godine je uvedena i skraćenica JUNIS.

JUNIS je osmišljen kao Informacioni sistem Univerziteta u Nišu i istovremeno kao organizaciona jedinica koja razvija i održava taj sistem i računarsko-komunikacionu infrastrukturu i servise univerzitetske računarske mreže.

Na osnovu idejnog projekta, 1987. godine potpisan je Sporazum između Univerziteta i firme Ei-Honeywell o nabavci opreme za prvu fazu realizacije projekta. U periodu do 1989. godine su obezbeđena sredstva i nabavljen centralni računar Honeywell DPS 8/70.

Računarska mreža JUNIS-a je u prvoj fazi realizacije izvedena kao terminalska mreža i obezbedila je povezivanje svih fakulteta Univerziteta u Nišu na centralni računar. Prenosni podsistem predstavljala je postojeća javna TT mreža (za prenos telefonskog saobraćaja). Brzina prenosa podataka je bila ograničena karakteristikama terminalske opreme na 9600/19200bps. Na korišćenje su stavljeni svi resursi centralnog računara JUNIS-a, a omogućen je i ulaz u javnu mrežu za paketski prenos podataka JUPAK.

Kroz javnu mrežu je obezbeđen rad i pristup mreži EARN (European Academic and Research Network), povezivanjem na čvor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i na nacionalni čvor u Republičkom zavodu za statistiku u Beogradu. Povezivanje sa nacionalnim čvorom u RZS je 1991. godine ostvareno i preko iznajmljene četvorožične veze na 9600bps, tako da su svi korisnici preko centralnog računara JUNIS-a DPS 8/70 i njegovog FEP Datanet-a mogli da koriste elektronsku poštu i prenos fajlova.

Zahvaljujući postojanju međumrežnih prolaza između mreža EARN/BITNET i Internet bilo je moguće slanje elektronske pošte direktno iz jedne mreže u drugu, što je korišćenje resursa mreže Univerziteta u Nišu učinilo izuzetno popularnim. U to vreme JUNIS je pripremio i održao seriju kurseva namenjenih akademskom okruženju u cilju obuke korisnika za korišćenje elektronske pošte i brzog povećanja broja korisnika.

U periodu do 1992. godine završen je najveći deo planiranog organizacionog i kadrovskog konstituisanja. Delatnost JUNIS-a je nedvosmisleno i nepovratno postala od zajedničkog interesa za Univerzitet i njegove članice. Taj interes je u osnovi definisan Statutom Univerziteta, a odnosi JUNIS-a i članica Univerziteta su detaljnije definisani Samoupravnim sporazumom o pristupanju JUNIS-u (1989. godina) i Ugovorom o pristupanju JUNIS-u (1992. godine). Svi fakulteti su potpisali pomenuti Ugovor o pristupanju i zajedničkom razvoju JUNIS-a i započela je realizacija i korišćenje pojedinih podprojekata Informacionog sistema. Kasnije su Ugovori o razvoju JUNIS-a koji su definisali međusobna prava i obaveze redovno potpisivani između Univerziteta u Nišu/JUNIS-a i fakulteta Univerziteta u Nišu i Univerzitetske biblioteke.

U toku 1992. godine urađen je novi projekat Računarske mreže Univerziteta u Nišu, tj. JUNIS mreže, kojim je definisana nova savremena koncepcija mreže (UNIX bazirana, Ethernet, TCP/IP), a u saradnji sa firmom Ei SiGraf, 1993. godine je izvršena zamena postojećeg računara računarom novije generacije proizvodnje Silicon Graphics (UNIX/RISC). U tom periodu JUNIS se aktivno uključuje u projektovanje i realizaciju računarske mreže Sistema naučnih i tehnoloških informacija Jugoslavije (SNTIJ) i Srbije (SNTIS).

U periodu do 1995. godine intezivno i uspešno je rađeno na realizaciji projekta mreže i zameni opreme, kao i na realizaciji prioritetnih projekata informacionih podsistema. Informacioni sistem je realizovan uz korišćenje relacione baze ORACLE u ambijentu UNIX operativnog sistema, sa podprojektima: Kadrovski i nastavni informacioni sistem, Automatizacija upravnih i administrativnih poslova, Materijalno finansijsko-poslovanje, Bibliotečki informacioni sistem. Posebno je učinjen napor da se razvijaju lokalne računarske mreže na pojedinim fakultetima i povežu u računarsku mrežu Univerziteta i preko nje u druge mreže u zemlji i svetu. Realizovane lokalne mreže fakulteta Univerziteta bile su najpre povezane na čvorište JUNIS iznajmljenim linijama sa brzinama od 19,2 – 64kbps, a veza prema Akademskoj mreži/SNTIS – Univerzitet u Beogradu, RCUB, ostvarena je iznajmljenom  četvorožičnom linijom na 28,8kbps, isto i prema Univerzitetu u Prištini. JUNIS-u se pristupalo i preko komutiranih veza, preko 10 brojeva, što je omogućavalo korišćenje mrežnih resursa od kuće ili sa lokacija koje nisu direktno uključene u mrežu i u vreme kada je mreža rasterećena svakodnevnog redovnog saobraćaja.

Godinu 1995. JUNIS dočekuje sa realizovanim glavnim prioritetnim projektima iz svog plana i programa, sa računarskom mrežom koja povezuje sve fakultete, sa Školskim centrom JUNIS kroz koji redovno prolazi veliki broj nastavnika i saradnika sa Univerziteta i sa uspostavljenim uspešnim dugoročnim projektima i saradnjom sa drugim univerzitetskim centrima i organizacijama. Te godine je JUNIS izradio prvi web sajt Univerziteta u Nišu. Od 1995. godine JUNIS učestvuje u organizaciji Simpozijuma YUINFO.

Najurgentniji problem je bilo zagušenje kapaciteta na magistralnoj vezi između mreže Univerziteta u Beogradu (preko te mreže se odvijao kompletan saobraćaj Akademske mreže Srbije – AMRES prema svetskim mrežama) i mreže Univerziteta u Nišu, a nažalost je to jedan od standardnih problema kroz istoriju JUNIS-a.

Početkom 1996. godine je Akademska mreža Srbije (u RCUB-u) povezana na Internet preko BeoTel Net provajdera, kapaciteta 64kbps (kasnije je unapređena na 1,5Mbps), čime je otpočela era korišćenja Interneta u Srbiji.

Krajem devedesetih godina prošlog veka uspostavljena je veza Univerziteta u Beogradu prema Univerzitetu u Nišu od 2Mbps (iznajmljena digitalna linija), isto kao i prema univerzitetima u Podgorici, Novom Sadu i Kragujevcu.

U skladu sa novim projektom računarske mreže Univerziteta u Nišu i potrebama Informacionog sistema Univerziteta, od 1998. - 2000. godine je započeta realizacija optičke kičme mreže JUNIS. Prvi korak je bilo polaganje optičkog kabla na relaciji JUNIS - JP PTT Niš (sada Telekom) i JUNIS - Tehnički fakulteti, zatim i JUNIS – Ekonomski fakultet, Pravni fakultet, Fakultet zaštite na radu.

Početkom 2001. godine je započet ubrzan razvoj Akademske mreže Srbije i integracija u Evropsku akademsku mrežu i asocijacije. Razvoj JUNIS-a kao jednog od glavnih čvorišta te mreže (pored univerzitetskih računarskih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu) je bio u direktnoj vezi sa razvojem Akademske mreže.

Najpre je ostvareno povezivanje Akademske mreže Srbije sa akademskom mrežom Grčke (GRNet), a posredno i na evropsku agademsku mrežu GEANT, kapaciteta od 2Mbps, kasnije je unapređeno na 6Mbps.

Značajan korak u razvoju računarske mreže Univerziteta u Nišu učinjen je kada je tokom 2001. godine inicijativa predstavnika Instituta za fiziku Max Planck iz Minhena i njihovih kolega iz Srbije prerasla u donatorski projekat SinYU (Scientific Information Network of Yugoslavia), odnosno projekat unapređenja računarske mreže u Srbiji i Crnoj Gori uz korišćenje donirane aktivne opreme firme CISCO za glavna čvorišta Akademske mreže (Ministarstvo za nauku Savezne republike Nemačke) i uz realizaciju LAN mreža u većem broju institucija (Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije). Prvi korak u realizaciji SinYU projekta bila je realizacija LAN mreža Prirodno matematičkih fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Nišu i njihovo povezivanje na RCUB i JUNIS.

Kroz projekat SEEREN (South–East European Research and Education Network) omogućena je veza Akademske mreže Srbije na evropsku agademsku mrežu od 34Mbps krajem 2003. godine, a realizovan je i dodatni Internet link od 34Mbps preko Telekoma Srbije.

U drugoj polovini 2003. godine započeta je i izgradnja akademske računarske mreže nove generacije, tzv. "gigabitske Akademske mreže - gigaAMRES" za realizaciju pouzdane međugradske kičme Akademske mreže Srbije velikog kapaciteta, koja će dospeti do većine mesta u kojima postoje fakulteti, instituti ili više škole. JUNIS međutim nije dobio vezu prema RCUB-u od 1Gbps kao ostala dva čvorišta AMRES-a, već kapaciteta od 155Mbps.

U 2003. godini su realizovane aktivnosti u JUNIS-u vezane za zamenu zastarele računarsko-komunikacione opreme novom opremom, realizovan je i PPP servis na novom access serveru preko 30 pristupnih linija i kapacitet kičme JUNIS mreže je podignut na 1Gbps.

Tokom 2003. i 2004. godine je Škola JUNIS nastavila sa realizacijom informatičke obuke za široki spektar korisnika i sa realizacijom stručnih seminara. Značajna je i aktivnost na izradi inoviranih glavnih projekata lokalnih računarskih mreža fakulteta Univerziteta u Nišu i na sprovođenju tehničkog prijema i puštanja u rad svih lokalnih mreža u globalnoj JUNIS mreži.

Na nivou Akademske mreže Srbije je tokom 2004. i 2005. godine došlo do proširenja saradnje sa akademskim mrežama regiona i Evrope i te godine su obeležene pokretanjem većeg broja regionalnih projekata: SEEREN2, SEEGRID, SEEFIRE i ELISA.

Uspešna realizacija ''gigaAMRES'' mreže uslovila je još jednom opterećenje Internet linka. Početkom 2006. godine, u okviru SEEREN2 projekta, link prema inostranstvu je povećan na 155 Mbps. Dodatno je realizovan i optički link prema mađarskoj akademskoj mreži Hungarnet, na fizičkoj brzini od 1 Gbps, ali je odobreno povezivanje na GEANT brzinom od 155 Mbps.

JUNIS uspeva da obezbedi nabavku kapitalne (2006.-2007.) opreme iz sredstava NIP i značajno osavremeni komunikacionu i serversku opremu, a nabavlja i licencirani Oracle softver za potrebe razvoja i održavanja informacionog sistema Univerziteta.

Uz stalne aktivnosti na obezbeđivanju integriteta domena, nažalost eskaliraju kadrovski problemi kao i problemi održivosti postojeće aplikacije univerzitetskog informacionog sistema. Nesagledavanje statusa univerzitetskih računarskih centara primereno razvoju informaciono-komunikacionih tehnologija, na nivou i resornog ministarstva i univerziteta, dovodi do stalnog odliva stručnih kadrova – posebno je nastala teška situacija u sferi informacionih tehnologija. Javila se potreba za izradom novog, savremenijeg univerzitetskog informacionog sistema, međutim, JUNIS više nije imao kadrovske resurse za to. Izvesno vreme je u JUNIS-u bio zaposlen samo jedan programer.

Od 2007. godine JUNIS počinje aktivnosti na izradi web portala, najpre portala Univerziteta u Nišu, i ta aktivnost posataje redovna u narednim godinama. Nastavlja sa radom i Škola JUNIS kroz informatičku obuku nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. JUNIS izrađuje i realizuje (2008.) projekat multimedijalnog centra Univerziteta koji je namenjen pružanju podrške za multimedijalne prezentacije, video-konferencije, informatičku edukaciju, video streaming (prenos u realnom vremenu domaćih i stranih konferencija i workshop skupova), učenje na daljinu, i tako dalje. U ovom periodu je završeno povezivanje optičkim linkom svih fakulteta Univerziteta u Nišu na JUNIS (izuzetak je Fakultet umetnosti, P2P Wireless link).

U 2007. godini su počele aktivnosti na uspostavljanju Akademske mreže Srbije kroz AMRES projekat. Projekat je oformljen sa ciljem da se uspostavi organizacioni model upravljanja, sistematskog rada i razvoja Akademske mreže Srbije kao nacionalne naučno-istraživačke i obrazovne računarske mreže, do formiranja posebnog pravnog lica. JUNIS je dobio svoju ulogu u projektu kao regionalni servisni centar AMRES-a. Zajedno sa računarskim centrima Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, JUNIS je aktivno učestvovao kroz AMRES projekat na razvoju i održavanju mrežne i servisne infrastrukture Akademske mreže Republike Srbije (što je počelo još od početka 90ih godina prošlog veka). Projekat je trajao do 2010. godine i doprineo je razvoju mnogih savremenih servisa i usluga baziranih na informaciono-komunikacionim tehnologijama koje pomenuti univerzitetski računarsko-informacioni centri pružaju svojim univerzitetima i celokupnoj obrazovnoj i naučno-istraživačkoj zajednici Srbije.

U periodu realizacije AMRES projekta i u okviru saradnje sa univerzitetskim računarsko-informacionim centrima (RCUB, CIT-UNS, UNIC), koji su sa JUNIS-om regionalni servisni centri AMRES-a, sprovedene su aktivnosti u cilju poboljšanja statusnog položaja ovih centara na nivou odgovarajućih ministarstava i državnih univerziteta. Neadekvatno i zastarelo definisanje organizacione strukture, neophodnih finansijskih sredstava i kadrovske strukture angažovanih stručnjaka u ovim organizacionim jedinicama univerziteta je dovelo do odliva kadrova i ugrožavanja održivosti univerzitetskih računarskih mreža, to jest, akademske mreže Srbije. Bilo je nekih pomaka, ali nije bilo uspeha u rešavanju ovog problema.

Počevši od 2008. godine vršene su analize mogućih scenarija za uvođenje novog informacionog sistema Univerziteta u Nišu. Informacioni sistem razvijen u JUNIS-u pre više od 12 godina je zastareo i nedovoljno funkcionalan. Započete su aktivnosti na instalaciji i testiranju integrativnog univerzitetskog informacionog sistema koji je rezultat TEMPUS projekta JEP_40091_2005. Sistem je razvijen kroz saradnju Računskog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu (RC ETF) i RCUB-a.

JUNIS je 2009. godine izradio idejni projekat Internet televizije Univerziteta u Nišu koji nije realizovan u potpunosti, ali je kao rezultat aktivnosti na ovom projektu izrađen Media Portal Univerziteta i AMRES Media Portal.

U 2009. godini je usvojen novi pravilnik o sistematizaciji poslova i radnih mesta u JUNIS-u. Novina je definisanje organizacionih celina, sektora unutar JUNIS-a, adekvatno definisana radna mesta i delatnost JUNIS-a, sve u skladu sa savremenim razvojem informaciono-komunikacionih tehnologija. Uz to je ovim pravilnikom, a shodno statutom Univerziteta definsanim položajem JUNIS-a, predstavljen JUNIS kao zasebna organizaciona jedinica u odnosu na sekretarijat Univerziteta.

Ministarstvo prosvete i nauke početkom 2010. godine započelo je realizaciju projekta IPA 10 HETIP (Higher Education Teaching Infrastructure – Infrastrukturni projekat za visoko obrazovanje) koji finansira EU. Projektom pod nazivom ''Sanacija i opremanje korisničkog prostora Univerzitetske biblioteke Nikola Tesla i Jedinstvenog univerzitetskog naučno-nastavnog informacionog sistema Univerziteta u Nišu (JUNIS)'', JUNIS se prijavio zajedno sa univerzitetskom bibliotekom za učećše u IPA 10 projektu i projekat se našao među 27 odobrenih projekata. Realizacija projekta podrazumeva aktivnosti vezane za izvođenje planiranih građevinskih radova i nabavku odobrene opreme. Od školske 2013. godine počeće da se koriste obnovljene prostorije i nova oprema koju će donacijom obezbediti EU HETIP projekat. Svrha projekta je unapređivanje postojećih i stvaranje novih prostornih i tehničkih kapaciteta Univerzitetske biblioteke "Nikola Tesla" i JUNIS-a (adaptacija sala, računarskih učionica, čitaonica, mokrih čvorova, hodnika, zdrav, bezbedan, uređen i prijatan ambijent za rad korisnika, kvalitetna i pouzdana računarsko-komunikaciona i multimedijalna oprema). Ovaj projekat predstavlja najveće infrastrukturno ulaganje za razvoj prostorno/tehničkih resursa JUNIS-a.

Aprila 2010. godine je Vlada Repubilke Srbije donela odluku o osnivanju informaciono-komunikacione ustanove ''Akademska mreža Republike Srbije'' AMRES, a dobijanjem statusa pravnog lica, AMRES je postala ustanova zadužena za upravljanje nacionalnom naučno-istraživačkom i obrazovnom računarskom mrežom, a organizovana je po modelu koji je uspešno postavljen u većini evropskih zemalja.

Početkom 2011. godine je izvršena zamena postojećeg glavnog servera JUNIS mreže, računarom novije generacije Dell PowerEDGE 6800 (Linux CentOS). Takođe su inovirani i ostali serveri koji podržavaju infrastrukturne i korisničke servise JUNIS-a.

Sredinom 2012. godine je uloga JUNIS-a (isto i u slučaju ostala tri servisna centra AMRES-a) u funkcionisanju AMRES-a sagledana (za period od godinu dana) kroz Ugovor o pružanju usluga ''Tehnička podrška radu računarske mreže i servisa u AMRES servisnom centru Niš'', između AMRES-a i Univerziteta u Nišu. Realizacija ugovora i ugovorenih usluga je sprovedena kroz javnu nabavku usluga u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva i kroz izradu izveštaja za određene faze pružanja usluga.

Instalirani informacioni sistem (TEMPUS projekta JEP_40091_2005 - INTEGRATION ET REORGANISATION DU SYSTEME D'INFORMATION) je u fazi testiranja još od 2009. godine i nije implementiran na Univerzitetu u Nišu, uglavnom zbog organizacionih nedoumica. U toku 2012. godine je dopunjen softverom koji je rezultat TEMPUS projekta JP 158926 - 2009 - GOVERNANCE AND MANAGEMENT REFORM IN HIGHER EDUCATION IN SERBIA (GOMES). U 2013. godini je instalirani informacioni sistem još uvek u fazi testiranja u okviru koje su angažovani predstavnici fakulteta Univerziteta u Nišu kao i zaposleni iz JUNIS-a.

JUNIS se nalazi u zgradi Rektorata Univerziteta u Nišu gde su smešteni glavni računarsko-komunikacioni i informacioni resursi univerzitetske računarske mreže, kao i lokalna mreža JUNIS. Delovi lokalne mreže JUNIS su i lokalne mreže pojedinih organizacionih jedinica koje se nalaze u zgradi gde i JUNIS: Sekretarijat, Rektorat, Univerzitetska biblioteka, Fondacija za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika i umetnika, Centar za naučna istraživanja SANU i Univerziteta, više univerzitetskih centara i studentske organizacije.

Računarska mreža univerziteta je preko svog čvorišta u JUNIS-u povezana komunikacionom infrastrukturom na nacionalnu Internet okosnicu A. D. Telekom Srbije i na Akademsku mrežu Srbije - AMRES. JUNIS je servisni centar i regionalno čvorište AMRES-a. Svim računarskim i komunikacionim resursima u JUNIS-u korisnici pristupaju preko komunikacione infrastrukture JUNIS-a i preko modema iz javne telekomunikacione mreže. Kičma računarske mreže JUNIS-a je realizovana na brzinama od 1Gbps, u Ethernet tehnologiji na optičkim vlaknima zakupljenim od Telekoma Srbije. Na JUNIS je trenutno povezano više od 30 institucija sa teritorije Grada Niša i Regiona južne i istične Srbije.

topoloska-mapa-junis

Trenutno se naš tim sastoji od 15 stručnih osoba raspodeljenih u 4 sektora delovanja JUNIS-a. Ovaj tim opslužuje preko 30000 korisnika naših servisa, pokrivajući sektore tehničke podrške rektoratu, računarsko-komunikacionih tehnologija, informacionih tehnologija i sektor elektronskog izdavaštva.

  • Marko Živković, dipl. inž. el.
    direktor JUNIS-a
  • Ivana Petković, dipl.inž.el.
    rukovodilac sektora tehničke podrške rektoratu
    • Milentije Maksimović, dipl. inž. el.
      vodeći ineženjer
  • Stanko Ranđelović, dipl. inž. el.
    rukovodilac sektora računarsko-komunikacionih tehnologija
    • Aleksandar Đorđević, dipl. inž. el.
      samostalni sistem inženjer
    • Ratko Bučić, inž. el.
      sistem administrator
    • Sređan Stevanović, inž. el.
      operater
    • Branko Carević, inž. el.
      operater
    • Dejan Petrović, elektrotehničar
      operater
  • Mr Željko Džunić, dipl. inž. el.
    rukovodilac sektora informacionih tehnologija
    • Dragan Janković, dipl. inž. el.
      samostalni projektant informacionih tehnologija
    • Filip Jović, dipl. inž. el.
      samostalni projektant informacionih tehnologija
  • Mile Ž. Ranđelović, dipl. inž.el.
    rukovodilac sektora elektronskog izdavaštva
    • Miloš Babić, dipl. inž. maš.
      samostalni projektant elektronskog izdavaštva